Kada su Eriki i Stivenu Džounsu rekli da će njihovo drugo dete, Ebigejl, biti rođeno s Daunovim sindromom, bilo im je teško, ali znali su da će je svejedno mnogo voleti.
Međutim, ono što su saznali na jednom od poznijih ultrazvuk pregleda bilo je još teže prihvatiti. Saznali su da će biti rođena s tumorom koji se ne može operisati.
“Kada smo radili ultrazvuk u 30. nedelji trudnoće, lekari su otkrili tumor koji se razvio u levoj hemisferi bebinog mozga.”
Pošto tumor nije mogao da se operiše, roditelji su morali da naprave neverovatno težak izbor… “Magnetna rezonanca nakon porođaja potvrdila je da bi operacija bila suviše invazivna i agresivna.”
Mogli su ili da tuguju zbog sudbine svoje ćerke.
Da je obaspu sa što je moguće više ljubavi i pažnje.
“Srca su nam bila slomljena, a po glavama nam se konstantno motalo hiljadu pitanja i strahova.”
Neurohirurg im je preporučio da Ebigejl odvedu kući i da je obasipaju ljubavlju dok bude živela
Nisu ni morali da razmišljaju o tome. Otkako se rodila, proveli su svaki minut pokazujući joj koliko je vole.
“Ugnjavili smo je poljupcima i ljubavlju i nastavićemo to da radim dok bude živa.”
“Ona se pomera, sisa, kmeči, plazi jezik, trepće, hvata nas za prste i radi sve što i druge bebe.”
Ipak, sve to ne umanjuje njihovu bol što ona nikada neće imati normalan život
“Njen život će se meriti nedeljama i mesecima, ne godinama.”
“Srce nas boli zbog toga što imamo toliko malo vremena.”
“Ne želimo da izgubimo našu devojčicu.”
“Želimo da je vidimo kako se smeje, igra, kako se svađa sa svojom sestrom, kako ide u školu… Želimo da je vidimo kako živi.”
Bez obzira na tugu, izuzetno su zahvalni što imaju Ebigejl i što im je donela toliko radosti
Erika se nada da će Bog izlečiti njenu devojčicu
Ona i njen muž su zahvaljujući Ebigejl naučili da cene život zbog onoga što on zapravo jeste – dar od Boga
Nema komentara:
Objavi komentar